Пређи на садржај

Бранко Трајков

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Трајков
Лични подаци
НадимциТрак
Датум рођења(1966-10-09)9. октобар 1966. (58 год.)
Место рођењаЗагреб (СР Хрватска),  СФР Југославија
Занимање
Музички рад
Активни период1985—данас
Жанр
Инструменти
Остало
Повезани чланци

Бранко Трајков (Загреб, 9. октобра 1966), познат и по надимку Трак, хрватски је музичар и музички продуцент. Најпознатији је као бубњар босанскохерцеговачке рок групе Забрањено пушење. Такође, водитељ је креативних и музичко-терапијских бубњарских радионица за децу и одрасле.

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Као дете, Трајков је био велики љубитељ сарајевске рок групе Бијело дугме. Када је имао 10 година отац га је одвео на њихов концерт, промоцију албума Ето! Баш хоћу! (1976), у Дому спортова у Загребу. На том концерту је схватио шта жели бити када одрасте.[1] Дипломирао је 1979. године на нижој музичкој школи, где је свирао клавир.[2] Касније је самостално научио свирати и гитару.

Трајков се 1983. године придружио групи Каравеле, пратећем бенду рок групама Електрични оргазам и Идоли. У касним осамдесетима је био члан неколико рок група, као што су Мачке и Рокетстарс. Године 1990. постаје бубњар новоосоноване загребачке рокабили тинејџерске групе Фантоми.[1] Групу је напустио 1994. године када се она распада. Запослио се на ХРТ-у 1994. године, а следеће у Концертној дворани Ватрослава Лисинског. Радио је тамо као тон мајстор и музички продуцент све до 1997. године. У то време сарађује и на многобројним пројектима студија "Црно Бијели Свијет", рок групе Прљаво казалиште.[1] Почетком 2000. године придружио се групи 7/8, пратећем бенду загребачког женског хора Езерки који изводи традиционалне македонске народне песме. Тих година ради и са Лидијом Бајук на њена четири студијска албума, а наступао је с њом и на неким концертима.[2]

Од северноамеричког индијанског племена Пикурис Пуебло из Новог Мексика, САД, је 2011. године добио овлашћење за извођење песама на традицијским ритуалима "Плес Сунца и Месеца".[3] Такође, члан је Хрватске заједнице самосталних уметника (ХЗСУ).

Забрањено пушење

[уреди | уреди извор]

Трајков се придружио босанскохерцеговачкој рок групи Забрањено пушење у јесен 1996. године. Његова прва сарадња с групом долази с концертима, међу којима су и они у Загребу и Сарајеву кад се снимао уживо албум Хапси све! (1998). Након тога суделовао је у снимању њихових седам студијских албума, и то: Агент тајне силе (1999), Бог вози Мерцедес (2001), Ходи да ти чико нешто да (2006), Музеј Револуције (2009), Радови на цести (2013), Шок и невјерица (2018) и Karamba! (2022).

Заједно са члановима Забрањеног пушења Давором Сучићем и Робертом Болдижаром, Трајков је и члан групе Шадерван код.[4] Реч је о заједничкој групи Забрањеног пушења и загребачког хора Арабеске.[5] Трајков је радио на оба њихова албума, Кад процвату бехари (2011) и Ах, што ћемо љубав крити (2018).[6]

Друштвено корисни рад

[уреди | уреди извор]

Од 2000. године Трајков организује креативне и музичко-терапијске бубњарске радионице за децу и одрасле особе с посебним потребама. Он је осмислио ову јединствену бубњарску радионицу како би ушао у најскровитије и најекстремније ситуације и установе, покушавајући енергијом музике и ритма да уђе у свет оних којима систем не помаже увек на одговарајући начин. Стога је циљ оваквих радионица да на спонтан и природан начин учесницима пружи увид у ритам, музичку креацију и лични звучни доживљај. За време извођења радионица гради се складна и чврста заједница утемељена на хијерархији звука и ритма, а не телесних, умних или друштвених предиспозиција учесника. Исто тако, путем музичких образаца циљ је да се отворе и стимулишу нови канали невербалне комуникације.[7]

У 2000. години Трајков са својим колегама из групе Забрањено пушење учествује у једном друштвено-одговорном пројекту где су организовали музичке радионице за децу и младе који су били жртве мина.[8] Радионице су организоване два пута у години. Зимске радионице одржане су у Крањској Гори, а летње су одржане у Ровињу.[9] Године 2005. одржане су и музичке радионице у склопу пројекта "Земља без граница". У радионици под називом "Вратимо музику и ритам на њихова вековна огњишта" Трајков је усмеравао учеснике у поновном проналажењу свог ритма и усклађивање са вибрацијама околине.[10]

У априлу 2013. године, Министарство културе Републике Хрватске изабрало је Трајкова као првог водитеља пројекта за свој пилот пројекат "Руксак (пун) културе".[11][12] Он је касније одржао више од 15 радионица као део овог пројекта Министарства. Радионице су одржане у Новој Градишци, Крижевцима, Книну, Копривници, Метковићу, Славонском Броду и другим градовима.[13][14] Трајков је 2014. године именован за сталног сарадника Завода за јавно здравство Бродско-посавске жупаније.[15] До почетка 2018. године одржао је готово 25 музичко-терапијских радионица са леченим зависницима у Славонском Броду. Године 2015. издавачка кућа Школска књига именовала га је стручним сарадником њиховог одељења за музичко образовање.[16][17] Тако је бубњарске радионице одржао и на многим стручним скуповима професора музичке културе и разредне наставе у многим градовима, као што су Кутина, Сењ, Чаковец, Јастребарско, Бели Манастир и други.

У посљедњих 20 година Трајков је организовао више од стотину бубњарских радионица у готово свим већим градовима и општинама у Хрватској.[18][19][20][21][22]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Трајков је рођен и одрастао у Загребу. Његов отац Стојан свира хармонику. Трајков је македонског порекла.[23] Дипломирао је 1994. године као инжењер архитектуре на Архитектонском факултету Универзитета у Загребу.[1][2]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Trak (Branko Trajkov) Biografija”. zabranjeno-pusenje.com. Приступљено 25. 9. 2018. 
  2. ^ а б в „Ne samo bubnjarska radionica”. h-alter.org. Архивирано из оригинала 29. 07. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  3. ^ „NE SAMO BUBNJARSKA RADIONICA”. educentar.net. Приступљено 28. 9. 2018. 
  4. ^ „SHADERWAN CODE – Ah, što ćemo ljubav kriti”. barikada.com. Приступљено 25. 9. 2018. 
  5. ^ „About Shaderwan Code”. shaderwancode.com. Приступљено 25. 9. 2018. 
  6. ^ „Novi album grupe Shaderwan Code "Ah, što ćemo ljubav kriti"”. menart.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  7. ^ „Izgradnja zajednice zvukom, tišinom, ritmom – bubnjarska radionica Branka Trajkova u Našicama”. min-kulture.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  8. ^ „Predstave o opasnostima od mina i radionice za djecu žrtve mina – dio Festivala prvih”. hcr.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  9. ^ „Rovinjski projekt Račanove supruge za djecu žrtve mina”. nacional.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  10. ^ „Zemlja bez granica”. zemljabezgranica.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  11. ^ „Ruksak (pun) kulture : Umjetnost i kultura u vrtiću i školi”. mvinfo.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  12. ^ „Ruksak (pun) kulture približit će umjetnost školarcima”. tportal.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  13. ^ „Izgradnja zajednice zvukom, tišinom, ritmom u Koprivnici”. min-kulture.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  14. ^ „Izgradnja zajednice zvukom, tišinom, ritmom u Komletincima (Vukovarsko-srijemska županija)”. min-kulture.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  15. ^ „Glazba kao terapija”. brodportal.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  16. ^ „Bubnjarska radionica Branka Trajkova”. gaa.mhz.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  17. ^ „Klanjčani u Trakovom bubnjarskom krugu”. klanjec.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  18. ^ „Park kreative: Bubnjar Zabranjenog pušenja Branko Trajkov djecu učio bubnjati”. varazdinski.rtl.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  19. ^ „‘TURNEJE’ PO ODGOJNIM ZAVODIMA, BOLNICAMA... Bubanj otvara srca nesretne i zatvorene djece”. jutarnji.hr. Приступљено 25. 9. 2018. 
  20. ^ „Kulturne vibracije širile se Pakracom”. compas.com.hr. Приступљено 21. 8. 2018. 
  21. ^ „Bubnjarska radionica s Trakom”. mjestozamene.breza.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  22. ^ „Bubnjar Zabranjenog pušenja Branko Trajkov-Trak u nedjelju na Spiritovoj Školi zvuka”. novilist.hr. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  23. ^ Zabranjeno pušenje | Trak (Branko Trajkov)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бранко Трајков на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Трајков&oldid=28554831”